Pismo umrloj devojci...SmrCzz

30-08-2008 Vreme: 05:46 pm
Secas li se Aleksandra,iz ljubavi sam te zvao Sandra,secas li se koliko sam te molio za prvi poljubac,koliko je bilo potrebno,malena moja,da ti shvatis da od poljupca ne rastu rogovi i da je to sasvim obicna stvar. Sedeli smo na obali i bacali bele kamencice u reku.Da,secam se,onda si se prehladila,ali ipak smo se ljubili,i vise nam nije bilo vazno da li ce tvoja mama,tvoj otac ili brat videti sljivicu na tvom vratu! Nismo osecali vreme,a ti si rasla i bivala svakim danom sve lepsa. Secas li se malena moja,kako smo se dugo smejali,kada sam u tvojoj torbici trazio cigarete a nasao anti-beby pilule.Tako smo se ludo smejali,a jos ludje voleli.Secas li se Aleksandra,iz ljubavi sam te zvao Sandra.Secas li se kada su Gorana sahraniti hteli.Onog dana na Dunavu videli smo ga poslednji put.Mahnuo je kao da je hteo reci:'Dovidjenja,volite se i za mene'.Da,malena moja,plakali smo.Osecao sam tvoje suze na ramenu,a tvoj plac mi je parao srce.Da,Gorana vise nema,naseg jedninog prijatelja.Secam se tvoje zakletve:'Nas sin ce nositi njegovo ime'. Secas li se malena,kada smo tvom ocu rekli da se volimo.Da,on se ljutio.Ah,kako smo samo ponosni bili. A onda. . .poslednji septembar..Na stanici pevaju regruti,rukama masu uplakane devojke kao da kazu:'Cekacemo da se vratite,nase usne mirovace dotle,a nasa belina bice ponovo vasa,a vi cete doci jednog marta,s prvim veslicama proleca'. Secam se Aleksandra,iz ljubavi sam te zvao Sandra,secam se naseg rastanka.Bila si u belom i plakala si.Haljinu si sasila u zvono.Cekali smo nasu bebu,naseg malog Gorana,zeleli smo ga i imamo ga malena moja.Secam se,voz se otima od ociju devojke,malene moje,u beloj haljini od svile.To je bilo nase prvo vidjenje.U vozu smeh,pred ocima slika keja,Aleksandra,pod nogama kao da me bodu usijani kamencici.Da,malena moja,to su samo razruseni snovi. Da,morao sam se svega secati.Znam da volis sladoled od jagoda,ruze. . . i mene.Ali stvarnost je tako okrutna.Ja sam suvise mislio,malena moja.Samo,ja nikada nisam ni razmisljao o tome da ti naseg sina nikada neces videti.Znas,Aleksandra,on na tebe lici,samo su mu oci kao nebo plave.A u njima tuga.. Prvi put kad budemo dolazili na tvoj grob,donecu ti ruzu,novo pismo,a Goranu cu kupiti veliku loptu,vecu od njega,i zajedno cemo,po ko zna koji put na tvome grobu ostaviti ruze,i plakacemo,plakacemo do besvesti. Aleksandra,ljubavi moja,Goran je malen i ne zna da mu majke nema. Ali recicu mu,kad spoznati mogne da je simbol svega sto smo imali i hteli,simbol velike ljubavi,i plakacu dugo,dugo,i ucicu ga da voli i zivi.A svima cu reci da si njegov zivot zamenila svojim,umrla u casu kada si ziveti htela,a sa njim cu vecno ostati uz tebe!!